Tri Lađara - kafana!

Utorkom u Zemunu ul. Zmaj Jovina kafana Tri Lađara, džez veče od 20 do 22h!
Fotografije snimili Aleksandrija Ajduković i Dragan Petrović u maju 2013. Dođite utorkom, obavezno!




















Beograđani čekaju Godoa


Izložbom '' Krađa identiteta '' Dragan Petrović nastavlja svoj tegobni put duž rubova institucija kulture, po mestima koje bi npr. u NYC dobile prefiks off-off.  Petrović se u svom radu rukovodi svojevrsnim ''heavy-punk populizmom'' koji podrazumeva potpuno odsustvo bilo kakvog lažnog sentimenta prema subjektima koje fotografiše, ali to ne zanči i odsustvo ljudske saosećajnosti. Bilo da je reč o svadbi i svadbarima, kućnim veseljima ili portretima koje pravi po svom specifičnom odabiru ( uglavnom ruralni ili *urbo-ruralni* likovi i milje/i/ su mu omiljeni ) tokom tri decenije kreativnog rada Petrović nije sebi dopustio da sklizne u dodvorički populizam toliko drag našim umetnicima koji su MSUB rado zamenili za 'Buvljak' jer su osetili da im je tamo i mesto.Napuštene farme goveda čekaju prazne e da bi se i na njih bacili. Jer Muzeji /?/ da valjaju, tako valjda misli naša kult. elita, ne bi bili zatvoreni. 





Petrović, dakle nije tražio zvanično mesto gde se distribuira 'zvanični' populizam, on nije umetnik koji slavi prostotu ''Reality show'' mentaliteta, njegovi portreti su, ako sledimo ovu liniju asocijacija upravo ono što nedostaje 'nabudženim' likovima sa raznih medija ili rijalitija. Ne treba Mica Trofrtaljka Petroviću da mu diže omlohaveli rejting. Svoje shvatanje naroda / ne, dakle, nacije / on je održao na distanci od jeftinih trikova sa fake-kitsch mobilijarom buvljaka. Njegovi likovi su dostojanstveni u svom pas-tout /ne-celom/ koje konstituiše naše 'celo', ovaj ''svet umetnosti'', dekadentan, nekreativan, udvorički ... na izdisaju.




Za one koji gledaju umetnost sa izvesnim predznanjem ili sa estetskim pretenzijama likovi koje Petrović beleži za neko buduće vreme ( jer je neshvaćen u ovoj aktuelnosti ), sudeći po zvaničnim reakcijama karikaturalnog provincijskog svetonazora koji vodi institucije kulture i /treba/ da oglašava dešavanja u toj kulturi / na primer - niko iz ''establishment-a'' se nije pojavio na otvaranju izložbe / to što umetnik Petrović radi i nije vredno pomena. Za Petrovića, međutim,  konstitutivna uloga likova koje beleži svojom kamerom ili, kao što je slučaj sa radovima koje je izložio na izložbi koja je povod za ovaj tekst - mobilnim telefonom, jeste još jedno suočavanje sa manifestacijama stalnih i nažalost sve tužnijih likova ljudi sa ulica ovog grada.


Ovaj put kradom, da ne bi licima oduzeo oreol ili spleeen brige i beznađa fotograf Petrović nam na 60 fotografija - primera kako to Beograđani čekaju Godoa, to jest autobus, daje presek jednog tragičnog  polja naše svakodnevice koje najčešće, a po urođenom instinktu opstanka ne želimo da primetimo. Kada bi me neko pitao kako izgleda onaj koji čeka NIŠTA ja bih mu rekao da pogleda Petrovićeve fotografije sa izložbe '' Krađa identiteta''. Jer pogledi koji su upućeni prema nadolazećem, budućnosti / ''Čekaju voz (bus) što doći neće ...VIS''Indexi'' ) imaju jedva podnošljivu meru tragičnog... Jer i kada dođe taj dugo čekani autobus ... Šta dalje?

Jedan mladić, prolaznik, prokomentarisao je fotografije:'' Prvo mi se sve to /fotografije/ učinilo glupo, a onda sam shvatio da i ja, verovatno, izgledam slično kao ovi na njima kada čekam bus.''

 Nikola Pilipović

U Beogradu,28.11. 2013.



Dragan Petrović : “Krađa identiteta” foto-portreti, izložba.
Atelje 144, Čumićevo sokače, spiral stepenice do vrha, Beograd.
23. nov. 2013. do 4. dec. 2013.

Posle otvaranja koktel parti “Zašto kriješ pogled taj”

Dragan Petrović : “Krađa identiteta” foto-portreti

Atelje 144, Čumićevo sokače, spiral stepenice do vrha, Beograd.
23. nov. do 7. dec. 2013.

Posle otvaranja koktel parti “Zašto kriješ pogled taj”

Olivera Erić, istoričar umetnosti :
Uspeo si da zabeležis pakao života koji živimo okruženi zavidnim, sujetinim, bezosećajnim, interesno motivisanim, i nadasve glupim, neobrazovanim i nekulturnim ljudima....

Aleksandrija Ajdukovic, fotograf :
U vreme mobilnih telefona, retko ko odoleva a da ne pribeleži svoju svakodnevicu koliko god ona surovo ili manje surovo izgledala. Mobilni telefon je postao sastavni deo našeg organizma, a u rukama Dragana Petrovića ubojito sredstvo da se ukaže na istinu. Čovek kiborg - šetajući špijun svakodnevice.

Dragica Vukadinović, istoričar umetnosti :
Sintagma “human condition” nameće se kao prva asocijacija, koliko god to zvučalo pretenciozno.

Miha Colner, istoričar umetnosti, Ljubljana:
To je antropologija frekfentnih prostora kao što su autobuska ili železnička stanica gde ima nebrojeno motiva. Više manje vidim da je ovo neka sirotinja.

MANIK, umetnici :
Ne mantraj me - svrbi me svrb.

Maida Gruden, istoričar umetnosti :
Moj prvi utisak je da sam gledajuci ove fotografije verovatno napravila jedan od izraza lica u koje sam gledala. Neko univerzalno prepoznavanje veoma suptilnog "zaprepašćenja" ili stanja za koje bi trebalo izmisliti novu reč.

Natalija Jakasović, istoričar umetnosti :
Ha, ha kako dobro uhvatis momenat, ali ih ne ismejavas, mislim tvoje junake.

Miroslav Karić, istoričar umetnosti :
Bravo Dragane! Još jednom si pokazao u čemu si pravi majstor! Tvoji foto portreti ostaju pravi dokument vremena i mesta u kom živimo. Spontano, iskreno otkrivaju lice grada koji svi jako dobro poznajemo: uspavano, zamišljeno, zabrinuto, nervozno, skockano, razbarušeno...jednostvano, a opet vrlo kompleksno...

Jelica Petrović, autorova majka:
Kad bi oni videli sebe na izložbi, jel bi ti odgovarao nešto? Pa nemoj Dragane onda, ako je to kažnjivo!

Benjamin Beker, fotograf, živi u Londonu:
Radi se o ljudima koji su u konfliktu između svojih seoskih navika i gradskih koje su samo donekle prihvatili. Vidi se stres velikog grada pomešan sa seoskim izrazima, i načinu oblačenja itd.

Darko Džambasov, urednik izložbe:
Ovo je pank! Dokaz- većina naziva albuma Igija Popa apsolutno podupiru tematiku:

1973 – Raw Power
2007 – The Weirdness
2013 – Ready to Die
1977 – Kill City

Solo

1977 – The Idiot
1977 – Lust for Life
1979 – New Values
1980 – Soldier
1981 – Party
1982 – Zombie Birdhouse
1988 – Instinct
1996 – Naughty Little Doggie
1999 – Avenue B
2001 – Beat 'Em Up

Tanja Polovina, slikarka, živi u Danskoj:
Kolekcija uličnih utisaka izaziva smeh na prvi pogled, kao dobar vic...paljenje na prvu loptu! Kolekcija crpi svoju snagu u ponavljanju, gde gledalac ubrzo zatiče sebe u dilemi i suočava se sa samim sobom. Ovo nije ogledalo iz Slike Dorjana Greja ili snežane i sedam Patuljaka... vec krhko ogledalo svakosti i svačijesti...

Paula Muhr, umetnica, živi u Berlinu:
Raniji fotografski portreti Dragana Petrovića su vrlo precizno i sa pozavidnom lakoćom ukazivali na sveobuhvatnu karnevaliziju našeg društva. Zajedno sa Petrovićem, posmatrači tih fotografija nisu mogli da se odupru univerzalnom, suberzivnom smehu, koji je obuhvatao i njih same. Bahtinovka dihotomija ozbiljnog i smešnog je u novoj seriji fotografija ustupila mesto gotovo nemilosrdnoj i sardoničnoj analizi kiča, zapustenosti i beznađa. Shodno Draganovoj promeni perspektive, smeh posmatrača se transformisao u grimasu.

Jelena Spaić, istoričar umetnosti:

Petrović je ovoga puta snimio vestern: uhvatio je daleke poglede tamo gde vetar nosi lake na obaraču, netremične-opasnost vreba dok se čuje odjek koraka u napuštenom gradu, pronicljive, nesmotrene, zaštitničke … tu i tamo neki detalj: nadlaktica, poza, neko se mršti, neko plače, ali dvoboj sa sopstvenim osamama je u toku i iskupljenja nema.